Podeli članak:
Ako vodite firmu u Srbiji, verovatno ste čuli bar jednu priču o kolegi koji je otvorio d.o.o. u Podgorici ili Budvi i sada „plaća upola manje državi“. Pa koliko je to tačno? Porez na dobit u Crnoj Gori je progresivan i kreće se od 9% do 15%, zavisno od toga koliko firma zaradi. Srbija za sva pravna lica primenjuje jedinstvenu stopu od 15%. Za male i srednje firme razlika je stvarna i merljiva. Ipak, računica se ne završava na stopi, jer porez po odbitku, rokovi i pravila o sedištu firme umeju da promene sliku.
Koliki je porez na dobit u Crnoj Gori?
Crna Gora primenjuje tri poreska razreda. Progresivni model važi od 1. januara 2022, kada je u okviru programa „Evropa sad“ izmenjen Zakon o porezu na dobit pravnih lica, objavljen u Službenom listu CG br. 146/2021.
Pre toga je Crna Gora godinama imala ravnih 9% za sve, što ju je svrstavalo uz Mađarsku među zemlje sa najnižom stopom u Evropi.
Zanimljivo je da se ta stara cifra i dalje provlači kroz mnoge tekstove na internetu, pa vredi proveriti datum svakog izvora pre nego što napravite računicu.
Kako se obračunava po razredima
Stope se primenjuju samo na deo dobiti u svakom razredu, a ne na ceo iznos. U praksi to izgleda ovako:
- dobit do 100.000 evra: 9%
- dobit od 100.000,01 do 1.500.000 evra: 9.000 evra plus 12% na iznos preko 100.000
- dobit iznad 1.500.000 evra: 177.000 evra plus 15% na iznos preko 1.500.000
Dakle, firma koja pređe prag od 100.000 evra ne gubi odjednom nižu stopu na prvi deo zarade. Taj detalj često zbuni ljude koji prvi put gledaju crnogorski sistem.
Olakšice i gde tražiti zvanične informacije
Pored osnovnih stopa, postoje i posebna pravila za firme koje posluju u privredno nedovoljno razvijenim opštinama. Spisak podzakonskih akata, uključujući pravilnik o tim oslobođenjima, dostupan je na stranici Vlade Crne Gore o porezu na dobit, a sve izmene zakona objavljuju se u Službenom listu Crne Gore.
Ako razmišljate o otvaranju firme u Crnoj Gori, papirologija i lokalna pravila su mesto gde se najlakše pogreši. Zato mnogi preduzetnici iz regiona biraju lokalnu podršku, a crnogorska konsultantska kuća Vega Plus jedna je od adresa koja pomaže oko registracije i poreskih obaveza.
Pre bilo kakve registracije korisno je da znate i koja dokumenta su vam zaista potrebna za registraciju delatnosti, jer logika postupka je slična u obe zemlje.
Porez na dobit u Srbiji: jedna stopa za sve
U Srbiji je situacija jednostavnija za pamćenje. Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje fiksnu stopu od 15%, koja važi od 2013. godine. Do tada je Srbija imala 10%, pa je u jednom trenutku bila povoljnija od Crne Gore. Danas je odnos obrnut.
Nema progresivne skale niti posebne stope za mala društva. Startap sa prvom skromnom dobiti plaća isti procenat kao velika kompanija. Važno je znati da preduzetnici ne plaćaju porez na dobit, već porez na dohodak, pa izbor pravne forme direktno utiče na poreski teret.
Ako se dvoumite, pogledajte razliku između DOO i PR i šta se više isplati.
Akontacije, rokovi i olakšice
Srpske firme plaćaju mesečne akontacije do 15. u mesecu, a godišnju prijavu podnose u roku od 180 dana od kraja poslovne godine, što znači do 30. juna. Sve obrasce i uputstva objavljuje Poreska uprava Srbije.
Efektivna stopa može pasti i ispod 15%. Firma koja uloži najmanje milijardu dinara u osnovna sredstva i zaposli bar 100 novih radnika može dobiti desetogodišnje oslobođenje, a troškovi istraživanja i razvoja priznaju se u dvostrukom iznosu.
Za manje firme realnija su državna podsticajna sredstva, o kojima više možete pročitati u tekstu o subvencijama za preduzetnike u Srbiji.
Crna Gora i Srbija jedna pored druge
Kada se osnovni parametri stave u istu tabelu, razlike postaju jasnije.
| Stavka | Crna Gora | Srbija |
| Stopa poreza na dobit | 9%, 12% i 15% (progresivno) | 15% (fiksno) |
| Najniža stopa važi do | 100.000 evra dobiti | ne postoji niža stopa |
| Porez po odbitku za nerezidente | 15% (30% za poreske rajeve) | 20% |
| Rok za godišnju prijavu | do 31. marta | do 30. juna |
| Prenos poreskih gubitaka | 5 godina | 5 godina |
Računica na tri primera
Najveća relativna razlika je kod manjih firmi. Kako dobit raste, crnogorska efektivna stopa se polako približava srpskoj, ali je nikada ne dostiže.
Brojevi najbolje govore kada ih stavite u konkretnu situaciju:
- Dobit 80.000 evra: Crna Gora 7.200 evra, Srbija 12.000 evra
- Dobit 600.000 evra: Crna Gora 69.000 evra (oko 11,5%), Srbija 90.000 evra
- Dobit 2.000.000 evra: Crna Gora 252.000 evra (oko 12,6%), Srbija 300.000 evra
Gde se prednost gubi
Pravi trošak ne čine samo porezi na nivou firme. Kada vlasnik isplaćuje dividendu sebi kao fizičkom licu, u obe zemlje se plaća dodatni porez, pa se deo razlike gubi u tom koraku.
Kod isplata inostranim partnerima Srbija je skuplja, sa 20% domaće stope poreza po odbitku, iako ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja često spuštaju taj procenat.
Postoji i jedna zamka o kojoj se retko priča. Obe države firmu smatraju svojim rezidentom i prema mestu stvarne uprave. Ako crnogorsko d.o.o. vodite iz Beograda, donosite odluke ovde i ovde imate zaposlene, srpska poreska uprava može zaključiti da je firma zapravo srpski obveznik. Tada niža stopa gubi svaki smisao.
Česta pitanja
Na kraju, odgovori na pitanja koja se najčešće javljaju kod poređenja dve zemlje.
Suma sumarum
Porez na dobit u Crnoj Gori je niži od srpskog u svakom scenariju, a razlika je najveća za firme sa dobiti do 100.000 evra, gde iznosi čitavih šest procentnih poena.
Srbija nudi predvidivost jedne stope i ozbiljne olakšice za velika ulaganja. Pre nego što donesete odluku, napravite računicu sa stvarnim brojevima vaše firme i proverite gde se zaista donose poslovne odluke. Tu se najčešće krije odgovor.
