Podeli članak:
Kada ljudi pričaju o proizvodnji, uglavnom se fokus prebaci na mašine, automatizaciju, brzinu rada ili kvalitet finalnog proizvoda. Vazduh u pogonu retko kome prvi padne na pamet. A onda dođe trenutak kada filteri za vazduh počnu da se zapuštaju, prašina se zadržava po opremi, radnici se žale na uslove rada, a proizvodnja počne da pravi greške koje niko ne ume odmah da objasni.
U mnogim industrijama kvalitet vazduha direktno utiče na kvalitet proizvoda, rad mašina i zdravlje zaposlenih. Zbog toga industrijska filtracija vazduha više nije dodatna opcija, nego ozbiljan deo proizvodnog sistema.
Uloga filtera za vazduh – važan deo industrijskih pogona
Loša filtracija vazduha pravi probleme mnogo brže nego što većina firmi očekuje. Nekad to krene sitno. Više prašine po proizvodnoj hali. Zapušeni ventilacioni kanali. Veća potrošnja energije. Posle nekoliko meseci dolaze ozbiljniji problemi.
U prehrambenoj industriji i farmaceutskoj proizvodnji čak i male čestice mogu napraviti problem sa kvalitetom proizvoda. U drvnoj i metalskoj industriji prašina opterećuje mašine i povećava rizik po zaposlene. U lakirnicama i hemijskim pogonima dodatni problem predstavljaju isparenja i sitne čestice koje ostaju u vazduhu.
Zanimljivo je da veliki broj kvarova na HVAC sistemima zapravo počinje zbog loše ili neredovne filtracije vazduha.
Baš zbog toga se danas sve više firmi oslanja na rešenja kakva razvija i kompanija Altera u Srbiji, posebno kada su u pitanju čiste sobe, HVAC sistemi, regulacija vlage i industrijsko otprašivanje u zahtevnim proizvodnim uslovima.
Kako industrijska filtracija utiče na zaposlene
Kada pričamo o zaštiti zaposlenih, mnogi odmah pomisle na zaštitnu opremu, na kacige, rukavice ili zaštitne naočare. Vazduh koji ljudi udišu tokom smene često ostane u drugom planu.
A upravo je to jedan od većih problema u starijim proizvodnim halama.
Fine čestice prašine mogu ostati u vazduhu satima. Kod pojedinih procesa nastaju metalne čestice, hemijska isparenja ili mikroorganizmi koje zaposleni svakodnevno udišu. Posledice se nekad vide brzo, a nekad tek posle više godina rada.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađen vazduh povećava rizik od respiratornih i kardiovaskularnih problema.
Najveći problem je što ljudi u pogonu vremenom prestanu da primećuju loš kvalitet vazduha. Naviknu se.
Obratite pažnju na sledeće znakove:
- pojačano taloženje prašine po opremi
- zamor zaposlenih tokom smene
- neprijatan miris u zatvorenom prostoru
- učestalo zapušavanje ventilacionih sistema
- veći broj respiratornih tegoba među radnicima
Nijedan ozbiljan proizvodni pogon danas ne zanemaruje ove signale.
HEPA, EPA i ULPA filteri, šta zapravo znači ta razlika?
Nazivi deluju komplikovano dok ih prvi put ne pročitate. Posle postane prilično jednostavno.
EPA filteri za vazduh služe za vrlo efikasno uklanjanje sitnih čestica iz vazduha. HEPA filteri idu korak dalje i koriste se tamo gde je potrebna visoka kontrola vazduha. ULPA filteri za vazduh imaju još viši nivo filtracije i koriste se u veoma kontrolisanim uslovima.
Evo kratkog pregleda:
| Tip filtera | Primena | Efikasnost |
| EPA | osnovna industrijska filtracija | do 85%+ |
| HEPA | farmacija, prehrana, laboratorije | do 99,97% |
| ULPA | mikroelektronika, čiste sobe | preko 99,999% |
Kod HEPA filtera zanimljiv je podatak da mogu zadržati veoma sitne čestice veličine oko 0,3 mikrona.
Mnogi misle da se ovakvi sistemi koriste samo u bolnicama ili laboratorijama. Zapravo ih danas nalazimo i u prehrambenim pogonima, proizvodnji elektronike, štamparijama, pa čak i u ozbiljnijim drvoprerađivačkim halama.
Nije ista filtracija u svakoj industriji
Jedna od većih grešaka jeste kada firme pokušaju da koriste isti sistem filtracije za potpuno različite proizvodne procese.
Nema isto opterećenje vazduha u pekari i u pogonu za obradu metala.
U prehrambenoj industriji problem su često mikroorganizmi, brašno i fine čestice koje mogu završiti u proizvodnji. U metalskoj industriji dominiraju sitne metalne čestice i dim. Kod hemijske proizvodnje dodatni problem predstavljaju gasovi i isparenja.
Evropski standard EN 1822 definiše klasifikaciju EPA, HEPA i ULPA filtera za industrijsku upotrebu i kontrolu čestica u vazduhu.
Zbog toga se sistemi projektuju prema konkretnim uslovima rada.
Nekad je dovoljan višestepeni sistem sa grubom i finom filtracijom. Nekad su potrebni apsolutni HEPA filteri i kontrola pritiska vazduha u prostorijama.
Upravo tu mnoge firme pogreše kada pokušaju da uštede na projektovanju sistema.
Koliko zapravo košta odlaganje zamene industrijskih filtera za vazduh?
U pojedinim proizvodnim pogonima filteri se menjaju mnogo ređe nego što proizvođač preporučuje. Na prvi pogled to deluje kao mala ušteda. U praksi se trošak vrlo brzo vrati kroz veću potrošnju energije i dodatno opterećenje HVAC sistema.
Prema podacima iz HVAC industrije i ASHRAE analiza, zaprljani filteri za vazduh mogu povećati potrošnju energije ventilacionog sistema za približno 10 do 30%, u zavisnosti od stepena zapušenosti i tipa sistema.
Ako proizvodni pogon godišnje troši, recimo, 25.000 do 40.000 evra na ventilaciju i klimatizaciju, to može značiti dodatnih nekoliko hiljada evra godišnje samo zbog neodržavanih filtera.
Tu se problem uglavnom ne završava.
Sitna prašina dodatno opterećuje ventilatore, motore i senzore. Kod CNC mašina, laserskog sečenja i elektronske proizvodnje čak i mala količina zadržanih čestica može izazvati zastoj ili pad preciznosti rada.
Zato ozbiljni sistemi filtracije danas imaju:
- senzore pritiska
- kontrolu protoka vazduha
- monitoring zaprljanosti filtera
- automatsku signalizaciju za zamenu
Jedan neplanirani zastoj proizvodnje nekada košta više nego kompletno godišnje održavanje sistema filtracije.
Industrijsko otprašivanje više nije stvar samo velikih fabrika
Ranije su ozbiljni sistemi industrijskog otprašivanja uglavnom bili rezervisani za ogromne proizvodne hale. Danas to više nije slučaj.
Čak i manje radionice imaju potrebu za kvalitetnim sistemima filtracije vazduha. Posebno firme koje rade:
- obradu drveta
- farbanje i lakiranje
- obradu kamena
- proizvodnju plastike
- obradu metala
Prašina koja nastaje tokom ovih procesa ne ostaje samo na podu. Najsitnije čestice ostaju u vazduhu i završavaju u ventilacionim sistemima, mašinama i plućima zaposlenih.
Kod drvne industrije dodatni problem predstavlja zapaljiva prašina. Mnogi ne znaju da određene koncentracije drvne prašine u zatvorenom prostoru mogu predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik.
Zbog toga industrijska filtracija danas obuhvata mnogo više od običnog ventilatora i filtera postavljenog na izlazu iz hale.
Kako izgleda dobro projektovan sistem filtracije vazduha
Dobar sistem se ne bira iz kataloga napamet. Kreće se od analize proizvodnog procesa.
Važno je znati:
- kakve čestice nastaju
- kolika je koncentracija zagađenja
- koliko ljudi radi u prostoru
- kakva je temperatura u hali
- kolika je vlažnost vazduha
- koliko često sistem radi
Tek posle toga dolazi izbor filtera i HVAC opreme.
U praksi se uglavnom koriste višestepeni sistemi filtracije. Prvi stepen zadržava krupnije čestice. Slede fini filteri za vazduh, a zatim HEPA ili ULPA filteri kada proces zahteva visok nivo čistoće vazduha.
Kod ozbiljnijih proizvodnih procesa veoma je važna i regulacija vlage.
Prevelika vlaga može praviti probleme u farmaceutskoj i elektronskoj proizvodnji. Premala vlažnost povećava statički elektricitet i utiče na određene procese proizvodnje.
Mnogi tek posle prve ozbiljne greške u proizvodnji shvate koliko je vazduh važan deo procesa.
Pitanja koja se često postavljaju
Za kraj
Industrijski filteri za vazduh više nisu nešto što firme ugrađuju samo da bi ispunile minimum propisa. Kvalitet vazduha danas direktno utiče na proizvodnju, troškove održavanja, trajanje opreme i uslove rada zaposlenih.
Ako planirate modernizaciju pogona ili pokretanje proizvodnje, savetovao bih vam da filtraciju vazduha ne ostavljate za kraj projekta. Tada obično ispadne skuplje i komplikovanije.
A iskreno, mnogo je prijatnije raditi u prostoru gde posle smene nemate osećaj da ste ceo dan proveli u oblaku prašine.
